Povodom Svetskog dana borbe protiv raka dojke je 24.10.2020. održan je prvi webinar u organizaciji Asocijacije za unapređenje zdravlja , koji je podržala Uprava za zdravstvo Grada Novog Sada. Učestvovalo je20 učesnika iz 4udrženja. Video sastanak je posvećen kvalitetu života oboleilh od raka za vreme pandemije Kovid 19. Probleme su prezentovali Đerđi Šarić, Tamara Klikovac i Vesna Imbronjev. Kako je usled pandemije Kovid -19 okupljanje onemogućeno, uvideli smo da i na ovaj način možemo da se organizujemo i razmenimo iskustva između članica Udruženja pacijenta i dogovorili smo i naredne videosastanke.Predsednica Asocijacija za unapređenje zdravlja, spec.sms Vesna Imbronjev Besplatni webinar 24.10.2020.od 18hVebinar Živeti sa bolesti – 24.10.Svetski dan borbe protiv raka dojki Link za uključivanje na webinar https://us04web.zoom.us/j/7371394467...Meeting ID: 737 139 4467Passcode: tJYf53 KOVID-19 predstavlja izazov bez presedana za zdravstvene sisteme u svim delovima sveta. Međutim, treba imati na umu da se smrtnost i obolevanja od ostalih bolesti, kao npr. tumora, ne smanjuje. U tom smislu, maligne bolesti i dalje predstavljaju značajan problem i jedan od vodećih uzroka smrti.Svi vidovi zdravstva, od dijagnostike i terapije do istraživanja, pogođeni su pojavom KOVID-19. Zdravstveni radnici nose se sa problemom reorganizacije sistema kako u smislu zbrinjavanja obolelih od Kovid-19 isto ne manje ulažu trud na brigu,negu i lečenje ostalih bolesnika. Lečenje malignih bolesti jedan je segment koji zahteva kontinuitet i u doba pandemije s obzirom na prirodu same bolesti i uticaj na preživljavanje koju specifično onkološko lečenje omogućuje.Kroz ovaj webinar ukazaćemo kako je živeti sa malignim obolenjem prevashodno rakom dojke, Ideja ovog webinara, čiju…

Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva sa malignom bolesti. Kućni ljubimac i bolest Prisustvo kućnog ljubimca, psa u situaciji kada se borite sa bolesti je od velikog značaja, mogu potvrditi i drugi ljudi, a tvrdnja je zasnovana i na naučnim istraživanjima. Oduvek volim životinje, sa u Džonijem sam se družila 15 godina, a sada već godinu dana najbolji prijatelj mi je Bobi. Moji kučii bez pedigrea. Kad god sam bila bila bolesna Džoni je ležao na mojim nogama, gledao me svojim okicama i imala sam utisak kao da sve razume. Od letos sam počela da osećam kao da imam manje energije,bila sam razdražena, a desno stopalo mi je konstantno na sve terapijske pokušaje bilo otečeno. Prošla sam sva ispitivanja: krvne analize, ultrazvuk, dopler, vaskularnog hirurga, internistu, neurologa. Svi nalazi su bili dobri, pa sam tu morala da stanem. Negde u duši sam osećala da to nije završen posao i nadala se da ako nešto nije u redu izbiće još neki siptom. Kada smo postavili dijagnozu rak dojke ovo je opisano kao paraneoplastični sindrom. Moja priča Bobiju i raku dojke je za rubriku „verovali ili ne“. Naravno da mi on nije dijagnostikovao karcinom, ali mi je skrenuo pažnju da na vreme saznam o uljezu u telu. Tu noć sam legla malo kasnije, pokrila se. To je vreme kada moj Bobi uveliko spava, a tada nije. Uporno mi je nosio svog plišanog medu i bacao na grudi. Prvo mi je bilo smesno, a onda mi…

Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva sa malignom bolesti. Naučiti živeti sa bolesti Uvek sam strahovala da zamišljam šta sve preživljava, oseća, osoba koja sazna da je obolela od teške neizlečive bolesti kao što je rak. Kada se to meni dogodilo moj šok se raslojio u hiljadu listova, koji su kao zmije mučili moje telo i dušu. Najpre nisam čula, ni razumela rezultate mamografije i ultrazvuka kada mi je doktorica saopštila. Jednostavno, za taj podatak nije u mojoj svesti bio opcije, misli su se rojile, razum se gubio. Misli, moj razum bio mi je najveći neprijatelj. Pa...sigurno greška..nije...jeste...ubiću se, šta će mi takav život...neću se ubiti, i drugi imaju rak i žive sa njim..valjda nemam metastaze... A telo je želelo da me zaštiti, razrogačila sam oči pune suza, čula sam ubzano lupanje srca, ljuljao se svet oko mene, pucali su mi svi šavovi na telu od pritiska istine. U jednom trenu izlistalo se hiljadu slika sa pitanjima: kako, zašto, da li je to moguće, šta ću sad.... Išla sam kući poznatim putem, izbezumljena, izgubljena. Iznova kreće: hoću da živim..kako sve da napustim... možda ću se mučiti... ko će brinuti o meni…. neću da budem nekome na teretu... odseći će mi dojku, biću ćelava od terapije... ne, ne mogu ja to…. kako da prekratim ove muke, ali kako...treba biti hrabar, mogu ja biti hrabra… mogla bih da se borim, da živim, i druge su nosile periku, a sada su kao i pre.... i tako…

Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva sa malignom bolesti. Vera u Boga, pomoć u bolesti. Moja baka mi je još kao devojčici čitala Bibliju, krijući od tate koji je bio komunista, dok se mama trudila da ravnotežom unese mir u život. Bakina priča, da u Bibliji nalazimo svu istinu ovoga sveta, je bila najubedljivija i iz nje je potekla moja je odluka da živim sa verom u Boga. Dragoceni mir mi je donosilo i molitveno pevanje u Crkvenom horu. I moj život je bio pun iskušenja, nedaća i nesreća, a ipak mislim da je Bog uvek bio milostiv prema meni, pomagao mi. Najveće iskušenje koje sam doživela je suocavanje sa rakom dojke. Prvo sam se upitala “Bože, zašto baš ja?“ Tek posle nekog vremena sam razumela da to pitanje treba da postavim sebi. I bilo mi je lakše kada sam bolest shvatila kao opomenu za neke moje pogreške ili kao posledicu nekih dogadjaja sa kojima se naprosto nisam mogla nositi u životu. Bolest nije bila kazna, ali nisam dovoljno pažnje obratila na rizike sa kojima sam živela. Moja majka je mlada umrla od raka dojke. Iznad svega sam želela potomstvo i dugi niz godina lečila sterlitet vantelesnom oplodnjom, ogromnom količinom hormona. Veoma sam osetljiva, i često se nisam mogla odbraniti od nepravde, od stresa koji me je lomio. U svojoj 40-toj godini sam počela da pušim, baš onda kada sam trebala više pažnje posvetiti zdravim stilovima života, češće da kontrolišem svoje zdravlje, više…

Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva sa malignom bolesti. Koliko košta besplatno lečenje od raka dojke? I ovako skroman život većine našeg stanovništva, veoma bude narušen kada se bolest dijagnostikuje. Često i pored obaveznog zdravstvenog osiguranja treba kupiti neki lek, platiti poneki pregled ili analizu, otputovati na konsultacije. Često predstoji i gubitak zaposlenja zbog očekivanog dugog odsustva sa posla ili većeg procenta invaliditeta. Sve su manji izgledi da bolestan čovek može nešto da improvizuje , da se snadje, jer je skrhan, uplašen kako za sebe tako i za budućnost porodice.To može biti razlog što neke od žena odustanu od borbe za život, gurnu glavu u pesak i prepuste se bolesti. Neke od njih strpljivo čekaju mesecima medicinske analize i intervencije i dopuštaju rizik da napreduju u svojoj bolesti. Iz razgovora sa drugim pacijentkinjama zabeležila sam najčešće pominjane prepreke na koje nailaze pacijenti. Strah od nedostatka sredstava za život tokom bolesti, jer plaćanjem računa, troškova za svakodnevni život porodice, potrebe dece, malo preostaje za borbu protiv bolesti. Predugo čekanje na preglede, analize, pripreme za lečenje, realizaciju terapije. Zbog toga nam izbor postaju pregledi u privatnoj praksi koji su često preskupi za većinu.(vreme i nedostatak strpljenja je najveći neprijatelj u bolesti, želeli bi smo odmah nadoknaditi propušteno vreme.Redovnim kontrolama kod lekara, u većini slučajeva bi se bolest ranije otkrila i kroz redovnu procedure). Nedovoljno novca za troškove prevoza u udaljenu medicinsku ustanovu na brojne komisije, preglede, terapije, koja se refundiraju tek nakon izvesnog vremena od…