Životne krize kao što je maligna bolest, mogu često biti otežane i time što su obolele osobe u poziciji da su usamljene ili da tokom bolesti ostanu bez podrške najbližih. Iskustva pokazuju da tamo gde partnerski odnosi nemaju potreban kvalitet, bolest može dovesti do još većeg otuđenja, pa i napuštanja.

Ne morate nikada da budete sami dok se borite sa bolešću. Važno je da budete svesni da je maligna bolest fizički, psihološki i emotivno jako veliki teret za jednu osobu i da su „pomagači“ i podrška neophodni kako biste se izborili sa bolešću.

Ukoliko nemate partnera/partnerku, primarnu porodicu ili ona nije funkcionalna, odnosno ne pruža Vam podršku, treba da razmislite o široj porodici, ili o nekome ko jeste vaša porodica na drugi način, a to su najčešće prijatelji. Iako je to dosta teško u uslovima bolovanja i lečenja, potrebno je održavati odnose sa prijateljima i drugim značajnim osobama koji mogu biti izvori stabilne i tople emocionalne podrške.

Izvori podrške, pored prijatelja, mogu biti i osobe sa iskustvom bolesti koje vam praktičnim savetima i svojim iskustvima mogu pomoći da se lakše izborite sa onim što vas čeka i prati u toku lečenja, medicinski ranici, komšije, osobe sa kojima ste nekada bili bliski, udruženja pacijenata.

Suštinska pomoć ovih osoba je da Vas podrže i pomognu da prođete kroz psihički i fizički teške faze u toku lečenja. Kroz kontakte sa ovim osobama bićete u mogućnosti da izrazite svoje emocije, smanjite uznemirenost i strahove, saznate više o svojoj bolesti, ne osećate se usamljeno i izolovano, imate osećaj pripadanja, sagledate svoju bolest iz drugog ugla, naučite nove veštine koje će poboljšati kvalitet vašeg života. Nemojte da zaboravite da su često životne krize prilika da svoj život poboljšate i okrenete u korist sebi.

Slavica Simić

“Rak. I danas najvećem broju ljudi ova reč zvuči kao smrtna presuda. Kao naredba za odlazak. Kao grubo otkidanje od voljenih......uverila sam se da ne mora da bude tako. Shvatila sam da dobiti rak ne znači neizostavno izgubiti život. Naučila sam da postoje ljudi koji nastoje da, uprkos bolesti, žive kao pre. I u bolesti tela oni su sačuvali zdravlje duše. Jer su sačuvali veru, ljubav i nadu u delatnom, životnom obliku.”

Ljiljana Habjanović Đurović

Bolest je kriza ali i šansa.

Kad se jedna vrata sreće zatvore, druga se otvore. Međutim, mi često puta tako dugo gledamo u ta zatvorena vrata, da ni ne primetimo ona koja su nam se otvorila.

Helen Keller

Svaki loš događaj nosi u sebi i mogućnost za nešto dobro kojeg bez tog događaja ne bi bilo. Bolest je kriza i ona jeste poteškoća, ali je takođe i prilika i izazov. Naš narod je davno to zaključio pa kaže da u svemu lošem ima i nešto dobro ili „Ko zna zašto je to dobro“. Teško je poverovati da u oboljevanju od raka može išta da bude dobro, ali može!

„Posmatrajući maminu bolest sad, sa ove vremenske distance od skoro pet godina, shvatila sam da se sve desilo baš onako kako je i trebalo da bude, jer drugačije mama ne bi počela da menja svoj način razmišljanja i svoj stav prema životu. Uvek je bila preosetljiva. Duboko emotivno je reagovala na mnoge stvari, trošila se i na ljude koji njenu brigu i pažnju nisu uvek zasluživali. To je ona, dobra za druge, pa čak i na svoju štetu. Zato je i dobila rak, kao opomenu i lekciju, kao novu šansu. Morala je da nauči da vodi više računa o sebi, da uživa u dobrim stvarima, koje joj se dešavaju, da nauči da je i smrt sastavni deo života, da konačno odboluje smrti njoj bliskih ljudi i shvati da beskrajno tugovanje njih ne može vratiti, ali njoj može mnogo štetiti, da se konačno odluči da živi u sadašnjosti, gradeći budućnost.“

Izabela

U kriznoj situaciji je najvažnije ne predati se i ne klonuti duhom. Nemojte samo očajavati nad nesrećom koja vas je snašla. Krizne situacije su izuzetno stresne i u krizi smo slabi i ranjivi i ponašamo se pomalo detinjasto. Zato u kriznim situacijama nemojte biti previše strogi prema sebi , nemojte se optuživati i okrivljavati, jer vam to neće pomoći da rešite krizu.
U kriznim situacijama često gubimo mnogo vremena i energije žaleći zbog situacije u kojoj smo se našli.

“Posle skoro mesec dana setila sam se svog najvećeg blaga – svoje dece. Ja njima trebam! Počela sam da razmišljam, valjda. Počela sam i da plačem. Mislim da su mi se tada vratila osećanja. Nisam više bila odsutna. Prelomilo se nešto u meni. Rešila sam da ću se boriti zbog njih.”

Nataša

“Tokom lečenja, koje je trajalo oko osam meseci, imala sam puno vremena da razmišljam o svemu. Najveći šok za mene je bilo saznanje da sam sama sebi stvorila rak. Moj dotadašnji način života je očigledno bio pun stresa koji sam ja potiskivala, nisam sebi ugađala, niti davala oduška. Vratila sam se svom poslu i porodici, sve je bilo po starom, ali sam ja bila drugačija prema sebi.”

Slavica

“I sama sam sebi pomogla. Prepoznala sam svoju snagu u tome da i dalje ugađam drugima, ali i da se družim i uživam, učim o životu i zdravlju.”

Smilja

Mnoge ljude upravo je kriza/bolest potstakla na dodatni napor pa su postigli i ono što u uobičajenim okolnostima možda nikada ne bi. Bolest vas može naterati da preispitate svoj dosadašnji život i da preispitate svoje prioritete, da promenite svoje loše navike i način posmatranja sebe, ljudi oko sebe i svog života.

“Neka druga snaga sada teče mojim venama. Znam da je čitav moj pređeni životni put imao smisla. Crtu sam podvukla, dug sam otpisala. Muziku nisam isključila. Moja pesma traje. Uživamu deci, jutarnjim šetnjama, bavim se ručnim radom, otkrila sam dekupaž, istražujem umetničke oblike u gipsu, svake godine sebi priuštim letovanje, otkrila sam ogromnu pozitivnu energiju u svakodnevnom petominutnom uređenju Zen bašte, učestvujem u svim akcijama našeg Kluba gde primerom svoje vere u život pomažem ženama da se osnaže u bolesti i žive kao pre.”

Vesela

“Promenila sam život. Osećam se dobro, više ne gledam u prošlost, moj pogled se okrenuo na drugu stranu. Ništa mi nije važno toliko kao sadašnjost i moja deca.”

Agneza

“Bez ustezanja govorim o toj epizodi svog života – rak ze mene više nije tabu tema. Čak mi je i pomogao da više vrednujem život, male stvari, prave stvari, da sve ono što mi se događa primam lakše, prirodnije. Sada se i smejem i plačem i psujem i radujem. Prihvatam sebe i druge i sve oko nas takvim kakvo jeste.”

Slavica

Zato bolest može biti i šansa za pozitivne promene u životu obolelih osoba. Bolest može biti šansa da se oslobodimo loših navika, preispitamo svoje ciljeve i vrednosti, počnemo da vodimo više računa o sebi i svojim potrebama, suočimo se sa svojim osećanjima i raščistimo sa prošlošću, pružimo priliku bližnjma da nam pokažu koliko nas vole...

* Svi citati su iz knjige: ”ŽIVETI KAO PRE”, Društva za borbu protiv raka Sombor, Globosino Aleksandrija doo, BEOGRAD 2012.,

Izabela Rašković
diplomirani psiholog

“Sada već više od četiri godine sa dijagnozom C50 (rak dojke) još uvek učim da prihvatam tuđu pomoć, da tražim pomoć. Trudim se da izbegavam negativne teme i ljude, od-vajam bitno od manje bitnog.Učim da prošlost postavim na pravo mesto, učim da praštam, a praštanje je oslobađanje našeg povređenog identiteta. Ne opraštam ono što mi je učinjeno, već onima koji su to učinili, opraštam njihovu patnju, njihovo očajanje...
Trudim se da živim današnji trenutak jer jedino je on stvaran. Volim svojih 65 godina, to su moje najlepše godine, godine koje prvi put i sad živim.…
Pored svih ljubavi učim da volim i sebe, volim svoje telo, želim da izgledam dobro i da se pre svega dobro osećam. Naučila sam da kažem: „Ne“. NE! Neću ovo, hoću ono,
neću to sad kad ti hoćeš, ja ću to kad ja hoću. Ne želim da imam sebe za najvećeg neprijatelja, želim pobedu, želim život!!! Mislim da sam na dobrom putu.”

Nađa

Put ka ozdravljenju

Mnoga istraživanja i iskustva ljudi koji su se uspešno borili i izborili sa rakom su pokazala da su najvažniji faktori koji doprinose dobrom suočavanju sa problemima koje nosi rak i borbu sa njim, i koji povećavaju dobre šanse za ozdravljenje (pored pridržavanja svih lekarskih saveta i poštovanja svih medicinskih procedura):
- pozitivan stav / mišljenje, optimizam i nada
- fizička aktivnost
- zdrava ishrana

pozitivan stav / mišljenje, optimizam i nada

Pozitivno mišljenje i nada ne znače poricanje problema i činjenice da postoji bolest, bol i patnja. Poricanje za sobom povlači neaktivnost i bespomoćnost, a pozitivno mišljenje povećava moć i pomaže da se lakše savlada sve ono što bolest, lečenje i dalji život donose.

„Zora se u Beogradu od prestrašenog pileta iz Somborske bolnice pretvorila u zmaja; hod joj je postao snažan, siguran i samouveren. Cveta je, osim kriza pri polascima u Beograd, izgledala hrabra i optimistična. Ponedeljkom smo kao studenti odlazile u Beograd, a petkom se vraćale. Borovak u Beogradu, osim za lečenje, iskoristile smo za obilazak znamenitosti.“

Mara

Pozitivna očekivanja imaju značajnu ulogu u ozdravljenju pacijenta. Obolele osobe koje imaju nadu i pozitivna očekivanja skloniji su traženju dodatnih informacija, drugog mišljenja, različitih opcija lečenja i bolje se brinu o sebi od onih koje su depresivne i smatraju da nemaju kontrolu nad svojim životom.
“Radujem se svakom jutru, družim se samo sa pozitivnim ljudima, slušam muziku, dajem i primam osmehe i zagrljaje. Poklanjam sebe, to me čini srećnom. Znate, ja imam 25 godina i shvatila sam nije heroj onaj koji padne i ostane da leži, većonaj koji otrese prašinu sa sebe i krene dalje. I nemam vremena da se vraćam na ono što sam do sada uradila, čeka me još toliko mnogo posla!”

Dajana

„Takva sam. Ne žalim se, dobro i mirno živim. Slažem se sa komšilukom. Ako ne mogu da pomognem, odmoći sigurno neću! Volim da obiđem i posavetujem. Za mene su sva vrata otvorena! Ponesem kafu, voće i pomognem. I dobro se osećam kada pomognem! Mislim da sam se izlečila baš zato što sam zadovoljna.“

Milena

„Volim život i imam još velikih planova da ostvarim! Upoznala sam i jednog divnog čoveka, osećam da je naša romansa na vidiku.“

Rozalija

Pozitivno mišljenje vas neće izlečiti od raka, ali će vam pomoći da se lakše nosite sa svim što ta bolest i proces lečenja nose sa sobom!

“Ja hoću da umrem od starosti, a ne od raka. Svako neka dobro radi svoj posao; lekari svoj, a moj je, sada, da se ne predam. Kada to mogu ja, koja živim sama sedamdeset pet godina, onda to možete i vi.”

Matilda

Fizička aktivnost

U svom godišnjem izveštaju iz 2002. godine Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je naglasila da su nezdrav način ishrane i manjak fizičke aktivnosti glavni faktori rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti koje se dovode u uzročno posledičnu vezu sa više od 60% smrtnosti u svetu.
Kretanje, optimalna fizička aktivnost, je uslov za očuvanje čovekovog zdravlja i normalnog funkcionisanja organa, sistema i čovekovog organizma u celini.
Bilo bi dobro da umerene fizičke aktivnosti upražnjavate makar pola sata dnevno svakoga ili bar približno svakoga dana u nedelji. Takve aktivnosti mogu da podrazumevaju šetnju, brzo hodanje, vožnju biciklom, plivanje, kućne popravke ili sređivanje dvorišta.
Najbolje je da u saradnji sa svojim lekarom izaberete onu fizičku aktivnost koja vama pričinjava zadovoljstvo: hodanje, jogu, tenis, džogiranje, vožnju bicikla... Prijaće vam i da promenite neke sitne navike: umesto prevoza hodajte ili idite biciklom, uz stepenice idite peške umesto liftom, sami radite kućne poslove, smanjite gledanje televizije i izađite napolje.

“Bog je stvorio čoveka da radi i tako se on održava u životu. Radeći i stvarajući izbacuje iz sebe zlovolju i kojekakve otrove. Nema boljeg pročišćavanja od znojenja, ni ugodnijeg mirisa od mirisa oznojenog tela, ako je od korisnog rada, a ne od kojekakvih sprava u teretanama, saunama i fitnesima. Ne treba rasipati energiju uludo, zbog mode. Sve mora biti za opšte blagostanje. Sunce ubija tamu na Zemlji, pa i iz tela i iz duše čoveka. Lepa reč i lepa misao upućeni čoveku bolje leče od svakog medikamenta.”

Danica

“Jogom sam se počela baviti par godina nakon operacije i činilo se da sam je oduvek iščekivala. Joga me je naučila da volim sebe, da svoje telo uvažavam i osluškujem. Da se umirim i stišam misli, da se koncentrišem i uronim u mir u sebi i usred buke i užurbanosti oko mene. Puno je mudrosti u knjigama o jogi, osećam da mi govore ono što sam oduvek i znala – o harmoniji unutar nas (uma, duha i tela) i jedinstvu između pojedinca i celog univerzuma. Tu sam naučila koliko je važno biti prisutan u svakom trenutku, gledati ljude i događaje sa puno ljubavi i strpljenja, opraštati, pomagati, stvarati... (Budi ti ono svetlo koje želiš da vidiš u drugima). Svakodnevnim vežbanjem joge sam dovela svoje opšte stanje u jedan optimalni balans, ostavila sam pušenje, imam liniju bolju nego u mladosti, dobar pozitivan stav prema svemu, dobro spavam i imam puno vremena da slušam ljude i da se družim sa svojom unukom.”
“Volim ljude, jer sam zavolela sebe. Zahvalna sam za sve, a i ponosna jer znam da sam to sama za sebe izborila. Osećam se snažnom, centriranom (u sebe) i zaokruženom ličnošću. Za to mogu da zahvalim sebi i jogi.”

Slavica

Zdrava ishrana

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspolozenje direktno su uslovljeni načinom ishrane koji svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da se lakše suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti.

Osnovne smernice za zdravu ishranu kažu da treba: izbaciti iz upotrebe belo brašno, beli šećer, rafinisanu so, konzerviranu hranu, meso i mesne prerađevine... i preći na: žitarice (koje treba da čine 50% ishrane), voće i povrće u velikim količinama (oko 30%), umesto crvenog mesa i visoko zasićenih životinjskih masti koristiti morsku ribu i plodove mora. Umesto prerađenih ulja i svinjske masti koristiti hladno ceđena biljna ulja, pre svega maslinovo, kukuruzno, sojino, susamovo, laneno... Pijte zeleni čaj, žalfiju, neven, čaj od pečurke šitake, sok od pšenične trave, sveže ceđene sokove od šargarepe, cvekle, celera, bele rotkve……

“Od tada mnogo šta menjam u svom životu. Prvenstveno ishranu. Moj suprug je postao pravi virtuoz u miksanju voća, povrća, ceđenju sokova. Prilagođavam odevanje, a organizam jačam šetajući i po nekoliko kilometara dnevno. Odmaram se, čitam, radim stvari koje me opuštaju.”

Nađa

“Vodila sam računa o ishrani, koristila sam mnogo svežeg voća i povrća, mnogo semenki, isključila sam brzo spravljenu i konzervisanu hranu. Uzdržavala sam se od dizanja tereta, kolege s posla i moji sinovi su takve poslove radili umesto mene. Uživala sam u šetnjama, muzici, čitala sam, družila se sa ljudima koji me razumeju i koji mi prijaju. I mislila sam sebi i drugima samo dobro.”

Rozalija

* Svi citati su iz knjige: ”ŽIVETI KAO PRE”, Društva za borbu protiv raka Sombor, Globosino Aleksandrija doo, BEOGRAD 2012.

Izabela Rašković
diplomirani psiholog

Plod dugogodisnjeg prijateljevanja i saradnje pacijenata sa stomom drustava ILCO Ljubljane, Maribora, Beograda, Varazdina,Rijeke,Pule,Banja Luke i mnogih drugih, bio je petodnevna posjeta u cast proslave 20 godina postojanja ILCO Ljubljane. Susret za nezaborav. Gostoprimstvo do perfekcije i druzenje sa dugogodisnjim prijateljima, porodicom Ocvirk, Francom, Jozom, Ksenijom, Sonjom, Renatom. Poznati slovenacki glumac Roman Koncar osmislio je i vodio program. Pevac Stane Vidmar podigao je atmosveru a vrhunac je bio prof. na Beckom univerzitetu saksofonista g-din Oto.

Imali smo cast da zajedno sa predstavnicima Republike Srpske -Bosne i Hercegovin , Hrvatske boravimo .Izmenili smo iskustva i doneli zakljucke u cilju poboljsanja kvaliteta zivota osoba sa izvedenom stomom.

Svima neizmerno hvala a posebno Zoranu Terglavu predsedniku koji nam je omogucio prijem kod gradonacelnika g-dina Zorana Jankovica, nezaboravnu voznju Ljubljanicom i razgledanje grada sa vodicem.

7. septembra je održana završna radionica projekta "Volonteri protiv raka" koji je realizovalo Društvo za borbu protiv raka u Somboru uz podršku Ambasade SAD u Beogradu.

U toku prethodnih šest meseci, 10 volonterki, studentkinja pedagoškog fakulteta je obučeno pristupu i pružanju podrške osobama lečenim od raka.

Pet volonterki je ispunilo sve aktivnosti projekta: 2 sata nedeljno puna tri meseca su se družile i pomagale osobama lečenim od raka u svakodnevnim aktivnostima, oko nabavke lekova, overavanju dokumenata i drugo. Važan rezultat projekta je da su se mladi pokrenuli i otvorili prema ovom problemu, da je strah i stigma od malgne bolesti manji, i da su razumeli da je život moguć i sa bolesti, ali uz trud svih , a posebno uz veću pažnju okoline. Volonterke su upoznale naš Centar Zdravka, postale članice našeg udruženja, i pokazale želju da učestvuju i u projektima koji slede.

Društvo za borbu protiv raka u Somboru i NALOR je posetila delegacija vlade Japana u okviru JICA programa čiji je cilj unapredjenje uspesnosti skriniga raka dojke u Srbiji. Članovi delegacije gda Konako Tanigaki i gdin Tamotsu Nozaki, prevodioc Jelena Petrović su kroz predstvljenje aktivnosti udruženja i razgovor sa članovima, upoznati na koje sve načine nevladin sektor može da poboljša veći odziv na skrining mamografiju. Bilo je reči i o potrebama lečenih osoba i unapredjenja kvaliteta života sa bolesti. Prvog dana posete, 25.08.2016 posetili su Centar Zdravka i upoznali se sa gradom.

Drugog dana gosti japanske delegacije JICA programa su propratili aktivnosti koje su vezane za organizaciju skrininga i sprovodjenje na terenu. Bili su gosti Doma zdravlja "dr Đorđe Lazić" koji organizuju skrining i Opšte bolnice "dr Radivoj Somonović" na rentgen odeljenju gde se sprovodi mamografija, i u Dnevnoj bolnici onkologije gde se leče oboleli.

NAŠA BILJANA BENIĆ, predsednica apatinske sekcije Duštva za borbu protiv raka u Somboru ovih dana odlazi u zasluženu penziju. Biljana je na svojoj FB stranici objavila kako je doživela ispraćaj u penziju:

Poslednji radni dan sa Vodovoda me ispratili:

Nikolić Arnold,rukovaoc postrojenjem,višestruki dobrovoljni davalac krvi,dobar majstor i prijatelj 18 godina
Senić Slađana,spremačica,član Društva za borbu protiv raka,prijatelj 16 godina
Mirić Dragan,vodoinstalater,dobrovoljni davalac kože devojčici iz Prigrevice stradaloj od eksplozije kotla za centralno grejanje

Hvala im što su baš taj dan bili sa mnom ! Arnold i Slađa su bili uz mene i u danima nakon opacije kancera bubrega .

Marija Butorac iz Aleksa Šantića je mlada žena obolela od raka dojke, operisana je, prima hemioterapiju, očekuje zračenje.

Učlanila se u udruženje pacijenata u Društvu za borbu protiv raka u Somboru.

Poslušajte njeno iskustvo sa bolesti na madjarskom jeziku, u radio emisiji MOZAIK emitovanoj 28.07.2016, Radio Novi Sad .