Kada se postavi sumnja na malignu bolest neophodno je sprovesti određene dijagnostičke procedure koje su različite i zavise od lokalizacije bolesti.Cilj sprovođenja dijagnostičkih procedura je određivanje stadijuma bolesti u kome se započinje lečenje pacijenta. Najčešće dijagnostičke procedure· Ispitivanje uzorka krvi: biohemijske analize i ispitivanje tumor markera.· Radiološke dijagnostičke procedure: ultrazvuk, rendgenski snimak, scintigrafija, skener, magnetna rezonanca, PET sken…· Endoskopske procedurame: gezofagogastroskopija, kolonoskopija, bronhoskopija…· Patohistološka dijagnostika: mikroskopski pregled uzorka tkiva. Lečenje je različito u različitim stadijumima bolesti. Maligna bolest se najčešće klasifikuje u IV stadijuma.I stadijum bolesti je bolest koja je lokalizovana samo na organu na kome je nastala.II stadijum bolesti je stadijum lokoregionalne bolesti, a to znači da je bolest lokalizovana na organ na kome je nastala ali se proširila i na lokalne limfne žlezde.III stadijum bolesti predstavlja stadijum lokoregionalno proširene bolesti. To je stadijum kada je bolest uznapredovala lokalno, na mestu gde je nastala i/ili u regionalnim limfnim čvorovima ali još uvek nije dala udaljenje metastaze.IV stadijum bolesti je stadijum kada se bolest raširila i na udaljenje organe. Najčešci vidovi lečenja su:· Hirurško lečenje· Lečenje citostaticima - hemioterapija· Lečenje zračenjem - radioterapija· Hormonska terapija· Imunoterapija - biološka terapija Lečenja raka je multidisciplinarno i konzilijarno. Više lekara različite specijalnosti učestvuje u lečenju i zato je potrebno da pacijent pre započinjanja lečenja a posle sprovođenja dijagnostike ima konzilijarni pregled na kome se u zavisnosti od stadijuma bolesti određuje koji vid lečenja će se sprovesti i kojim redosledom će lečenje teći. Pre započinjanja bilo kakve vrste lečenja neophodna je patohistološka, mikroskopska potvrda…

U I I II stadijumu bolesti lečenje se najčešće započinje hirurškom operacijom a nakon toga se sprovodi adjuvantna, dodatna terpija čiji je cilj da spreči ponovno pojavljivanje bolesti. III stadijum je stadijum lokoregionalno raširene bolesti i u tom slučaju se lečenje najčešće započinje takozvanom neoadjuvantnom teprijom. Neoadjuvantna terapija sprovodi se davanjem citostatika, hormonske terapije ili preoperativnim ozračivanjem, zavisno od lokalizacije tumora i odgovora na terpaiju nekada i kombinacijom ovih vidova lečenja. Cilj ove terapije je da dovede do smanjivanja tumora i uvećanih limfnih žlezda i da “pripremi teren” za operativno lečenje. Posle neoadjuvantne terapija sledi operacija. IV stadijum bolesti je stadijum kada se bolest raširila po celom telu i tada obično nema hirurškog lečenja već se terapija daje sistemski, uvođenjem ostalih vidova lečenja. Lečenje raka najčešće se sprovodi kombinacijom više ili svih raspoloživih vidova lečenja. Koji vid lečenja ćemo uvesti zavisi od stadijuma bolesti u kome započinjemo lečenje i od mikroskopskog nalaza tumora, odnosno njegove ”ćudi”. Ako je tumor agresivan i mi smo agresivni prema njemu i zato u lečenju koristimo sve raspoložive metode lečenja. Više o tome pogledajte na www.zdravlje.gov.rs dr Maja Gulan

Hirurško lečenje raka može biti radikalno i palijativno. Radikalno hirurško lečenje podrazumava potpuno uklanjanje bolesti i sprovodi se sa ciljem IZLEČENJA pacijenta. Palijativno hirurško lečenje raka podrazumeva lečenje simptoma ili komplikacija bolesti a cilj joj je uklanjanje ili smanjivanje tegoba. Palijativane hirurške operacije mogu biti u smislu zaustavljanja krvavljenja, rešavanja ileusa “zavezanih creva“, smanjivanja tumorske mase da bi se omogućilo rad važnih organa na koje tumor pritiska, uklanjanje tumorske mase radi obezbeđivanja boljeg komfora pacijentu, da ne mora da se previja. Više o tome pogledajte na www.zdravlje.gov.rs dr Maja Gulan

Prava iz zdravstvenog osiguranja www.rfzo.rs 1. Pravo na zdravstvenu zaštitu– pravo na lek samo sa važeće liste lekovaVažeća lista lekova :lista A – lekovi koji se izdaju na receptlista B – ampulirani lekovi, izdaju se na naloglista C – lekovi sa posebnim režimom izdvajanja, najčešće se daju u zdravstvenim ustanovama, najveći broj CITOSTATIKA je u listi Clista D – neregistrovani lekovi, traže se prema GENERIČKOM imenu lekaInformacije o leku-načinu izdavanja, obliku i primeni leka i ograničenjima u indikacijama možete naći preko interneta.Više o tome pogledajte na www.rfzo.rs –> Pravilnik o listi lekova -> važeća lista lekova -> ime leka ukucati u prozoru, nakon čega se dobiju informacije vezane za lek, ukoliko se isti nalazi na listi lekova. VAŽNO: Lekar specijalista propisuje pacijentu lek koji je po njegovom mišljenju najbolji za lečenje odredjene bolesti. Neki od njih se mogu propisati na recept na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Neki lekovi se ne nalaze na listi lekova i ne padaju na teret RFZO-a. VAŽNO: Ukoliko se lek ne nalazi na listi lekova RFZO-a pacijent sam snosi troškove nabavke tog leka i ne može ga refundirati.Ukoliko u apoteci nema leka koji je propisan, na poleđini recepta ili naloga apotekar je dužan da napiše i overi da toga dana tog leka nema u apoteci. Ako se lek kupili U APOTECI SA KOJOM RFZO NEMA UGOVOR ILI U INOSTRANSTVU, a lek se nalazi na važećoj listi lekova, novčana sredstva možete refundirati tako što ćete u matičnu filijalu Fonda za osiguranje predati sledeća dokumenta:1. Specijalistički izveštaj…

Ako ste operisani, razgovarajte sa Vašim hirurgom o nalazu na koji je naišao tokom operacije, o dijagnozi, pitajte ga za mišljenje šta Vas sve očekuje nakon oporavka i izlaska iz bolnice. Ako se potvrdi dijagnoza maligne bolesti patohistološkim nalazom, lekar koji je uzeo uzorak /hirurg, urolog, internista koji je radio endoskopiju, ginekolog ili lekar druge specijalnosti/ treba da Vas upozna sa dijagnozom bolesti, objasni sve nedoumice, upozna sa dijagnostičkim procedurama koje slede, terapijskim postupkom, i proceni prognozu bolesti. Lekar je dužan da informaciju najpre Vama saopšti, a potom članovima porodice kojima Vi to želite. Sa otpusnom listom i postavljenom dijagnozom odmah se javite Vašem izabranom lekaru, koji će Vas bez zakazivanja odmah primiti i započeti postupak brzog i kvalitetnog vođenja kroz proces lečenja maligne bolesti. Izabrani lekar će Vas uputiti onkologu u regionalnoj Opštoj bolnici. Sa onkologom možete razgovarati o svim svojim nedoumicama oko prirode bolesti, prilagođavanju novoj situaciji, potražiti savete kako lakše živeti s bolešću, potražiti psihološku podršku, saznati detalje o udruženjima pacijenata i sve korisne informacije za bolji kvalitet života. Onkolog će Vam detaljno, po potrebi i više puta, objasniti prirodu bolesti, uputiti Vas na dijagnostičke procedure kojima se može utvrditi stadijum proširenosti bolesti, i uputiti na Onkološki konzilijum tercijerne ustanove - Instituta za onkologiju. Uput za Onkološki konzilijum, kao i putni nalog ispisuje izabrani lekar, pa i od njega možete potražiti podršku. Upute, putne naloge je potrebno overiti u lokalnoj Filijali RFZO. Na sve pretrage koje su neophodne izabrani lekar, i onkolog treba da Vas upućuju po…