Imamo li prava na kompletnu savremenu terapiju raka dojke u Srbiji?
Spomenkina priča o psihološkoj dilemi da li je bolje da ima metastazu pa da lek dobije na račun RFZO ili da nema metastaze i rasproda teško sticanu imovinu od 30.000 evra da bi sebi obezbedila lek Perjeta sledećih 17 meseci.

Prezentovaću vam moj slučaj. Ovog puta i kao lekar ali i kao pacijent.

Moja borba sa karcinomom dojke počinje 2018 g kad mi je otkriven lobularni Ca u desnoj dojci. Tad je posle obavljene potrebne dijagnostike indikovana qvadrektomia (sačuvana je dojka) i zračenje Operisana sam I zračena na Institutu za onkologiju Vojvodine. Posle 18 meseci ponovo sam napipala čvorić i tom prilikom posle obavljene opsežne dijagnostike, mi je potvrdjen recidiv iste bolesti. Samo je sad tumor bio agresivniji i raširio se po dojci i indikovana mi je mastektomija desne dojke. Drugu operaciju sam odradila u Nemačkoj u klinici gde mi kao lekari rade deca. Tom prilikom za razliku od prvog puta imala sam pizitivan nalaz i u žlezdama. Nemačka onkološka komisija mi je pored hemoterapije koja se daje i u našoj zemlji, ordinirala i lek Perjetu koja se kod nas daje samo u slučaju metastatske bolesti. S obzirom da se dodatnom dijagnostikom isključilo postojanje metastaza ja nisam mogla da ostvarim pravo na ovaj lek, na koji imaju pravo žene u Evropi i u ne matastoj bolesti, a sve sa ciljem sprečavanja recidiva bolesti. Sad počinje moj unutrašnji konflikt. Želja da imam pravo na najbolji terapiju kao i sve druge bolesnice u Evropi je značila samofinansiranje. Što konkretno znači 30.000 evra. Sa jedne strane se raduješ što ne ispunjavaš uslove po Srbijanskiž kriterijumima za lek( nemaš metastatsku bolest), a sa druge strane treba da počneš da rasprodaješ imovinu koju si sticala ceo život. Uz sve to imam 60 godina I više nisam dovoljno potentna za nove investicije. Na kraju ispada da je lek koji će koštati 30.000 evra dobra vest. Ja sam upravo ušla u tu avanturu i započela sam lečenje Perjetom u privatnoj klinici. Želim da se u naša zemlja nadje rame uz rame sa Evropskim državama što se tiče terapijskih protokola u lečenju raka dojke, jer bi to značilo za naše žene pravo na najbolju moguću terapiju, istu koja je sad dostupna i ženama u našem neposrednom okruženju i šire. Sa dubokom verom da će naše ministarstvo imati sluha za potrebe naših pacijenata, nadam se da će Perjeta biti dostupna većem broju obolelih žena od raka dojke, sa širim indikacionim područjem.

Sa poštovanjem, Klem dr Spomenka,fizijatar, Apatin