Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva sa malignom bolesti.
Šta okolina treba/ne treba da pita/kaže osobi koja je obolela od raka
Pravilo: ako ne mozete pomoći,nemojte ni odmagati, makar koliko Vam namera bila dobra. Kada odjekne vest da smo oboleli od raka za druge to deluje kao šok. Niko ne ostane ravnodušan, jer mnogi imaju iskustvo bolesti u porodici, a svako u podsvesti ima strah da mu se to može dogoditi.
Tada svi zovu telefonom, pitaju, daju podrsku, nude pomoć. Najčešće su to pravi prijatelji koji ostaju sa Vama i kada se javi nevolja, ali bude i onih koji posle prvog poziva, kada čuju ono što su želeli odustaju od dalje podrške i ostaju sa strane. Moj stav je da treba istinu o bolesti reći prilagodjeno svakom ponaosob. Ja sam ovako govorila: “Imam karcinom, sve je u toku, dobro sam”. I često, poučena pitanjima koja su mi postavljali rekla: “Ovo je dovoljno, nemam dalje ništa da kažem”. Kada neko ima saznanje da je oboleo od raka oseca se loše, ne može sve ni da čuje, a kamoli da posluša. Najbitnije je da čuje svog lekara onkologa i da sledi što mu se kaže.
Čula sam stotine pitanja,ali i saveta, i kada sve saberem podelila bih na dve grupe:
Šta se može pitati/ reći
- Ohrabriti i potruditi se da se da razgovor bude uobičajen
- Može se pomenuti primer uspešnog lečenja, nepromenjene dužine života sa bolesti…
- Ponuditi pomoc, ali ne formalnu već konkretnu (snabdevanje potrepštinama nakon operacije, spremanje kuće, skuvati i doneti ručak, odvesti kolima na kontrolu, prosetati psa)
- Predloziti neku zajedničku aktivnost kada se oporavka(šetnja, razmena knjiga, stampe)
- Ako možete pomozite finansijski, budite jasni za čega, koliko
- Budite jasni i precizni u šta mozete ponuditi, kada, koliko puta….
Šta ne treba pitati/reći
- Ne treba plakati, sažaljevati
- Ne pitati u kojoj si fazi bolesti, ima li nade, ima li metastaza..kada to ni oboleli ne zna
- Ne ulaziti u sitne detalje oko znakova bolesti, pitati hoce li ti odseci jednu dojku, obe... hoces li se zračiti, dobijati hemoterapiju i navoditi kako je to „strašno“, ali se izdrži, ne navodite primere neuspešnog lečenja ako i znate
- Nemojte reći „ako budes u finansijskoj krizi reci mi“već ponudi šta mozes, jer znas da lečenje ima mnogo troskova
- Ne zasipajte odmah savetima o alternativi i raznim preparatima, jer konfuzija ometa , a najpre treba slušati lekara
- Ne govorite loše o ustanovi (“bolje da si išao u drugu bolnicu”) gde ce se lečiti, o lekaru, širiti eproverene glasine