Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva sa malignom bolesti. Šta okolina treba/ne treba da pita/kaže osobi koja je obolela od raka Pravilo: ako ne mozete pomoći,nemojte ni odmagati, makar koliko Vam namera bila dobra. Kada odjekne vest da smo oboleli od raka za druge to deluje kao šok. Niko ne ostane ravnodušan, jer mnogi imaju iskustvo bolesti u porodici, a svako u podsvesti ima strah da mu se to može dogoditi. Tada svi zovu telefonom, pitaju, daju podrsku, nude pomoć. Najčešće su to pravi prijatelji koji ostaju sa Vama i kada se javi nevolja, ali bude i onih koji posle prvog poziva, kada čuju ono što su želeli odustaju od dalje podrške i ostaju sa strane. Moj stav je da treba istinu o bolesti reći prilagodjeno svakom ponaosob. Ja sam ovako govorila: “Imam karcinom, sve je u toku, dobro sam”. I često, poučena pitanjima koja su mi postavljali rekla: “Ovo je dovoljno, nemam dalje ništa da kažem”. Kada neko ima saznanje da je oboleo od raka oseca se loše, ne može sve ni da čuje, a kamoli da posluša. Najbitnije je da čuje svog lekara onkologa i da sledi što mu se kaže. Čula sam stotine pitanja,ali i saveta, i kada sve saberem podelila bih na dve grupe: Šta se može pitati/ reći Ohrabriti i potruditi se da se da razgovor bude uobičajen Može se pomenuti primer uspešnog lečenja, nepromenjene dužine života sa bolesti… Ponuditi pomoc, ali ne formalnu već konkretnu (snabdevanje potrepštinama…

Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva sa malignom bolesti. Prihvatiti sebe u bolesti Ako smo spremni da usvojimo svoje osobine koje ne možemo promeniti, a da promenimo ono što možemo, prihvatamo SEBE onakvim kakvi jesmo. Ovo je još izraženije kada se pojavi bolest. Izbor se tada sužava na odluku “bolest ili zdravlje, život ili smrt, normalan život ili mučenje sebe i okoline”. Potrebno je sve snage (psihofizičke, materijalne, socijalne) usmeriti ka očuvanju preostalog zdravlja, a ne rasipati energiju na kolebanje, očaj, gubitak volje. Moramo upoznati bolest da bi se mogli boriti protiv nje i razumeti je, da bi sa njom živeli. Moramo znati načine kako ćemo se lečiti i kako umanjiti komplikacije koje donosi bolest i lečenje. Ukoliko nam se čini da je saznanje o bolesti preveliki teret potrebno je obratiti se psihologu,pa i psihijatru, da nam olakša. Ne zatvajmo se, ne skrivajmo se od drugih ljudi,prihvatimo realnost. Strah od toga kako će nas prihvatiti u ulozi bolesnika, bez bolesnog dela tela, kose, hrabro treba prebroditi jer ako nas neko ceni i voli, voleće nas i dalje zbog naše ličnosti i dobrih osobina, i boriće se zajedno sa nama. Preispitivanje razloga zašto se baš meni dogodila ova bolest, možemo da shvatimo kao opomenu i usmerimo u pozitivne promene koje će život učiniti drugačijim i boljim. Posvetimo više vremena sebi i svojim interesovanjima, stvarajmo, i radujemo se malim stvarima. Negujmo sebe, oslobodimo svoju lepotu , budimo dobri prema sebi i drugima. Osmehujmo se, obradujmo…

Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva samalignom bolesti.NE GURAJTE GLAVU U PESAKAko Vam otkriju malignu bolest ili saopšte da postoji sumnja, ne minimizirajte, ne negirajte.Treba prihvatiti da je i bolest kao i život normana pojava. Razmišljajte o poslovima koje treba daobavite, pripremite se i uradite sledeće:- Razmislite koji Vam mogući problemi predstoje i ko bi mogao da Vam pomognesavetima ili konkretno. Ova pomoć će biti dragocena i Vama i pomagačima, koji nećeokolišati i uradiće prave stvari.- Pripremite potrebne upute, zakažite termine pregleda.- Informišite se o bolovanju, visini naknade za bolovanje, o godišnjem odmoru. Ako ste nabolovanju dohodak je manji, najpre izmirite uobičajene mesečne troškove i novepripritete kao što su lekovi i slično...- Radi svog unutrašnjeg mira rešite nerešene imovinske odnose, odredite osobu koja ćeVam pomoći tokom lečenja i ako je potrebno regulišite ugovorom, testamentom…- U svom okruženju se družite samo sa ljudima koji Vam prijaju, pravim prijateljima kojiće Vas bodriti, motivisati, prijatelje koje razumete.- Povedite više brige o svojoj udobnosti, o higijeni doma, o ishrani, o tome šta sepreporučuje i osmislite jelovnik. O svemu treba razmisljati jos dok smo zdravi. Bolje ćemo se osećati i napravićemo reda u svomživotu za života, makar koliko on trajao.

Dugo sam razmišljala na koji način da započnem pisanje ove priče. Bilo je tu dosta piši-briši momenata. Valjda je tako i kada su neki životni događaji u pitanju. Želeli bi smo da imamo taj piši-briši momenat na raspolaganju. Da stisnemo magično dugme DELETE i izbrišemo neke događaje koji nam se ne dopadaju i ispišemo nove redove onako kako želimo i kako nam odgovara.U životu nema briši momenata, ali zato su nam momenti kojima ispisujemo svoj život veoma dragoceni. Posmatrajući svoj život i živote ljudi oko sebe shvatila sam da je život skup lepih i manje lepih događaja koji se konstantno prepliću. Valjda da bi držali neku kosmičku ravnotežu ili šta već. Ne zalazim puno u razloge zbog čega je to tako. Moje ime je Radoslava i moj život do 28. godine je obilovao samo lepim događajima. Ušuškana u svoje devojaštvo, završavala sam master studije, radila u struci, imala divnu porodicu i rodbinu i mnoštvo prijatelja sa kojima sam se družila i izlazila. Šta više čovek da poželi. Zdravlje se nije dovodilo u pitanje, jer ko dovodi zdravlje u pitanje sa 28 godina. Sve dok...U aprilu 2017. nisam napipala jedan čvorić na svojoj levoj dojci. Unutrašnji glas i intuicija su mi govorili da to ne bi trebalo da bude tu, ali je razum nadvladao i rekao da to nije ništa i da je sve u redu. Da bih umirila svoju intuiciju zakazala sam ultrazvuk. Došla sam u zakazanom terminu i doktorica je počela sa pregledom. Kada je došla do mesta na…