Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva sa malignom bolesti. Koliko košta besplatno lečenje od raka dojke? I ovako skroman život većine našeg stanovništva, veoma bude narušen kada se bolest dijagnostikuje. Često i pored obaveznog zdravstvenog osiguranja treba kupiti neki lek, platiti poneki pregled ili analizu, otputovati na konsultacije. Često predstoji i gubitak zaposlenja zbog očekivanog dugog odsustva sa posla ili većeg procenta invaliditeta. Sve su manji izgledi da bolestan čovek može nešto da improvizuje , da se snadje, jer je skrhan, uplašen kako za sebe tako i za budućnost porodice.To može biti razlog što neke od žena odustanu od borbe za život, gurnu glavu u pesak i prepuste se bolesti. Neke od njih strpljivo čekaju mesecima medicinske analize i intervencije i dopuštaju rizik da napreduju u svojoj bolesti. Iz razgovora sa drugim pacijentkinjama zabeležila sam najčešće pominjane prepreke na koje nailaze pacijenti. Strah od nedostatka sredstava za život tokom bolesti, jer plaćanjem računa, troškova za svakodnevni život porodice, potrebe dece, malo preostaje za borbu protiv bolesti. Predugo čekanje na preglede, analize, pripreme za lečenje, realizaciju terapije. Zbog toga nam izbor postaju pregledi u privatnoj praksi koji su često preskupi za većinu.(vreme i nedostatak strpljenja je najveći neprijatelj u bolesti, želeli bi smo odmah nadoknaditi propušteno vreme.Redovnim kontrolama kod lekara, u većini slučajeva bi se bolest ranije otkrila i kroz redovnu procedure). Nedovoljno novca za troškove prevoza u udaljenu medicinsku ustanovu na brojne komisije, preglede, terapije, koja se refundiraju tek nakon izvesnog vremena od…

Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva sa malignom bolesti. Zašto je važno otvoreno govoriti o bolesti? Kada saznamo da imamo RAK treba li otvoreno da pričamo o tome ili da krijemo? Moja pokojna majka je ćuteci o simtomima koje je primetila, o bolesti progovorila tek kada je bila u poodmakloj fazi, sa metastazama u limfnim čvorovima, uvučenom bradavicom. Samo su ukućani znali o bolesti kada smo pokušali lecenje. Amputirana joj je dojka, odustala je od svake terapije, izolovala se, ćutala, ponašala se kao da je sve normalno,a kada je umrla komšije su se čudile “kako tako odjednom?” Smatram da bolest ne treba kriti i TREBA REĆI zato što: Bolest nije sramota, niti stigma Kada kažemo istinu, osvešćavamo je i čujemo sebe Dobro je pisati dnevnik, zapisivati emocije jer deluje terapijski /ekspresivno pisanje/bićemo o spremniji da udjemo u borbu sa bolesti, ne skrivajići se i troseći energiju na izgovore,suzbijamo depresiju koja koči racionalnost. Ako kažemo da hoćemo da se borimo imamo veću odgovornost prema sebi i okolini i manje su šanse da odustanemo. Mobilisaćemo snage iz svoje socijalne mreže koji žele da nam pomognu, rečima, postupcima na osnovu prepoznatih potreba U nevolji se prepoznaju pravi prijatelji Svojim primerom pomažemo drugim obolelima da savladaju otpore, odu lekaru, a posebno motivišemo na rano otkrivanje bolesti, motivisemo na akciju, na istrajnost Važno je uključiti se u udruženje pacijenata gde se edukujemo, hrabrimo, komuniciramo, dobijemo prave savete stručnjaka, konkretnu pomoć lekara, psihologa, socijalnog radnika, nutricioniste i drugih Zajednički…

Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva sa malignom bolesti. Šta okolina treba/ne treba da pita/kaže osobi koja je obolela od raka Pravilo: ako ne mozete pomoći,nemojte ni odmagati, makar koliko Vam namera bila dobra. Kada odjekne vest da smo oboleli od raka za druge to deluje kao šok. Niko ne ostane ravnodušan, jer mnogi imaju iskustvo bolesti u porodici, a svako u podsvesti ima strah da mu se to može dogoditi. Tada svi zovu telefonom, pitaju, daju podrsku, nude pomoć. Najčešće su to pravi prijatelji koji ostaju sa Vama i kada se javi nevolja, ali bude i onih koji posle prvog poziva, kada čuju ono što su želeli odustaju od dalje podrške i ostaju sa strane. Moj stav je da treba istinu o bolesti reći prilagodjeno svakom ponaosob. Ja sam ovako govorila: “Imam karcinom, sve je u toku, dobro sam”. I često, poučena pitanjima koja su mi postavljali rekla: “Ovo je dovoljno, nemam dalje ništa da kažem”. Kada neko ima saznanje da je oboleo od raka oseca se loše, ne može sve ni da čuje, a kamoli da posluša. Najbitnije je da čuje svog lekara onkologa i da sledi što mu se kaže. Čula sam stotine pitanja,ali i saveta, i kada sve saberem podelila bih na dve grupe: Šta se može pitati/ reći Ohrabriti i potruditi se da se da razgovor bude uobičajen Može se pomenuti primer uspešnog lečenja, nepromenjene dužine života sa bolesti… Ponuditi pomoc, ali ne formalnu već konkretnu (snabdevanje potrepštinama…

Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva sa malignom bolesti. Prihvatiti sebe u bolesti Ako smo spremni da usvojimo svoje osobine koje ne možemo promeniti, a da promenimo ono što možemo, prihvatamo SEBE onakvim kakvi jesmo. Ovo je još izraženije kada se pojavi bolest. Izbor se tada sužava na odluku “bolest ili zdravlje, život ili smrt, normalan život ili mučenje sebe i okoline”. Potrebno je sve snage (psihofizičke, materijalne, socijalne) usmeriti ka očuvanju preostalog zdravlja, a ne rasipati energiju na kolebanje, očaj, gubitak volje. Moramo upoznati bolest da bi se mogli boriti protiv nje i razumeti je, da bi sa njom živeli. Moramo znati načine kako ćemo se lečiti i kako umanjiti komplikacije koje donosi bolest i lečenje. Ukoliko nam se čini da je saznanje o bolesti preveliki teret potrebno je obratiti se psihologu,pa i psihijatru, da nam olakša. Ne zatvajmo se, ne skrivajmo se od drugih ljudi,prihvatimo realnost. Strah od toga kako će nas prihvatiti u ulozi bolesnika, bez bolesnog dela tela, kose, hrabro treba prebroditi jer ako nas neko ceni i voli, voleće nas i dalje zbog naše ličnosti i dobrih osobina, i boriće se zajedno sa nama. Preispitivanje razloga zašto se baš meni dogodila ova bolest, možemo da shvatimo kao opomenu i usmerimo u pozitivne promene koje će život učiniti drugačijim i boljim. Posvetimo više vremena sebi i svojim interesovanjima, stvarajmo, i radujemo se malim stvarima. Negujmo sebe, oslobodimo svoju lepotu , budimo dobri prema sebi i drugima. Osmehujmo se, obradujmo…

Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva samalignom bolesti.NE GURAJTE GLAVU U PESAKAko Vam otkriju malignu bolest ili saopšte da postoji sumnja, ne minimizirajte, ne negirajte.Treba prihvatiti da je i bolest kao i život normana pojava. Razmišljajte o poslovima koje treba daobavite, pripremite se i uradite sledeće:- Razmislite koji Vam mogući problemi predstoje i ko bi mogao da Vam pomognesavetima ili konkretno. Ova pomoć će biti dragocena i Vama i pomagačima, koji nećeokolišati i uradiće prave stvari.- Pripremite potrebne upute, zakažite termine pregleda.- Informišite se o bolovanju, visini naknade za bolovanje, o godišnjem odmoru. Ako ste nabolovanju dohodak je manji, najpre izmirite uobičajene mesečne troškove i novepripritete kao što su lekovi i slično...- Radi svog unutrašnjeg mira rešite nerešene imovinske odnose, odredite osobu koja ćeVam pomoći tokom lečenja i ako je potrebno regulišite ugovorom, testamentom…- U svom okruženju se družite samo sa ljudima koji Vam prijaju, pravim prijateljima kojiće Vas bodriti, motivisati, prijatelje koje razumete.- Povedite više brige o svojoj udobnosti, o higijeni doma, o ishrani, o tome šta sepreporučuje i osmislite jelovnik. O svemu treba razmisljati jos dok smo zdravi. Bolje ćemo se osećati i napravićemo reda u svomživotu za života, makar koliko on trajao.